Tim Beokart GP Racing u sastavu Marko Đoković (šef tima), vozači Bojan Matić, Bojan Poznanović, Vladimir Bajčetić, Marko Rosić, Nikola Krstić i Nebojša Prokić (kapiten tima), upustio se u trkačku avanturu kao niko ranije sa ovih prostora. Više od godinu dana trajali su dogovori, pripreme i iznalaženje finansija za učešće u prvoj trci u dužini od 24 sata u Bugarskoj.
U trci je učestvovalo čak 34 timova i preko 200 vozača. Pored domaćih vozača iz Bugarske, takmičili su se još i vozači iz Francuske (pobednici), Belgije, Italije, Švajcarske, Češke, Ukraine i naš tim kao predstavnik Srbije.
Takmičarski vikend je počeo kišovitim petkom. Plan našeg tima je bio da svaki od vozača odvozi 90-to minutni trening, podeljen u sesije kako bi se upoznali kako sa stazom u projektovanom pravcu, tako i sa kontra krugom. Ovo je bilo bitno obzirom da se na 12 sati od početka trke menjao smer kretanja na stazi, pa su vozači morali biti upoznati praktično sa 2 konfiguracije staze.
Kiša i mokar asflat prilikom prvog izlaska na stazu nisu puno značili vozačima, obzirom da se predvidjala trka po suvom. Ipak, trening je poslužio da takmičari `osete` kartinge i nadju sebi idealna podešavanja komandi. Kako je dan odmicao, staza se sušila ali i dalje gripa nije bilo. Taman kada su se konačno stekli optimalni uslovi, kiša je ponovo pala i trening je bio prekinut zbog previše vode na stazi. Usledio je brifing za sutrašnju trku, žreb takmičarskih brojeva i dodela kartinga koji će se voziti na slobodnom treningu, kvalifikacijama i prvom stintu. Naš tim je dobio broj #19.
Tako, posle ne baš produktivnog petka, vozače je očekivao 60-to minutni trening pre početka trke. Najpre je trebalo zaboraviti sve od prethodnog dana i skoncentrisati se na nove uslove koji su osvanuli sa sunčanim danom. Tek, po 7-8 krugova po vozaču, da se oseti staza i usledile su 10-to minutne kvalifikacije. Dogovor našeg tima je bio da najbrži sa jutarnjeg treninga, Matić, vozi kvalifikacije, a da kao najiskusniji startuje Prokić. Medjutim, ispostavilo se da je upravo karting koji je dobijen žrebom i najslabijih performansi od svih koji će naš tim voziti tokom trke, pa se nije moglo više od 29. mesta na kvalifikacijama, pa samim tim ni start nije bio obećavajuć.
Usledio je start u Le Man stilu, pri kome je Prokić ipak uspeo da osvoji 3 pozicije do kraja 45-to minutne sesije, tako da je tim došao do 26. mesta. Usledilo je `odradjivanje` trke, gde su se vozači našeg tima smenjivali na stazi u intervalima 40 – 50 min, obzirom da je tokom trajanja trke bilo obavezno napraviti najmanje 30 izmena vozača.
Tim je varirao izmedju 24. i 26. pozicije u zavisnosti od trenutnog broja odradjenih izmena, sve do sitnih sati, kada Matić dobija odličan karting i kreće da smanjuje razliku za bolje plasiranim timovima. Strategija se menja i odlučuje se da ostane na stazi što je duže moguće, uz postavljanje sve boljeg vremena iz kruga u krug. Medjutim, tu je nedostajalo malo sportske sreće, jer već nakon 15-ak minuta otkazuje motor i karting ostaje potpuno bez snage. Sreća u nesreći je da se to desilo na pravcu tačno pred ulaz u box, pa je Matić zahvaljujući svojoj masi i inerciji uspeo gotovo bez gubitka brzine da stigne do izmene.
Medjutim, kako sledeći vozač nije bio pripremljen za vožnju, jer je pravlnikom definisano da vozač mora biti minimum 15 minuta na stazi, osim ukoliko se ne dogodi mehanički kvar (a ništa nije ukazivalo da će se to dogovoditi), kreće brza reakcija vozača koji su u tom trenutku odmarali, kako se ne bi previše izgubilo na izmeni. Obzirom da je naš tim imao i teoretsku pripremu i dogovor za takve situacije, kacigu je zgrabio Bajčetić kome je u tom trenutku trebalo najmanje vremena da se pripremi za izlazak na stazu. Kada se Bajčetić našao na stazi, semafor je pokazao da je sve bilo obavljeno za neverovatih 60-ak sekundi od trenutka ulaska u box, sa napomenom da je minimalno obavezno vreme boravka u boxu 105 sekundi !
Ovaj dogadjaj kao da je probudio i razdrmao ceo tim, počeli su da se nižu odlični stintevi Bajčetića, mladog Rosića (samo 17 godina), Matića i Poznanovića. Nadoknadjene su još 2 pozicije, tako da je tim ušao u finiš trke na 22. poziciji. Izgledalo je kao da će to biti i konačni plasman, ali je šef tima Marko Đoković odradio brzi proračun i uvideo da uprkos preko kruga zaostatka tim ima šanse za još jednu poziciju napretka, obzirom da je tim u plasmanu ispred imao manje odradjenih izmena i nešto slabije krugove u tom trenutku.
Gas su dodali najpre Rosić, koji je uspeo da gotovo anulira celu vremensku prednost tima ispred, a potom je u poslednjoj izmeni Poznanović uspeo da iskoristi grešku njihovog vozača i preotme u poslednjim minutima trke 21. poziciju, koja je sačuvana do karirane zastave. Za kraj, mora se napomenuti da su svoj doprinos plasmanu dali i Krstić pre svega solidnim vožnjama u prvim sesijama i Prokić koji je, nakon osvojenih pozicija na startu trke, kasnije rutinski odradjivao svoje stinteve prema planiranom rasporedu.
Veliki uspeh bio je sam odlazak na trku i učešće, a plasman na 21. mesto na potpuno nepoznatoj stazi i gotovo bez treninga nije za potcenjivanje. Još jedan detalj koji ukazuje na jačinu konkurencije na stazi je i činjenica da se sama trka bodovala i za WEC (World Endurance Championship) u čijem kalendaru je svega 5-6 odabranih trka tokom sezone. Dakle, svetska klasa !
Na kraju, moramo pomenuti i podršku koju je naš timao tokom trke. Inače, veliki suparnici i rivali na domaćim stazama, ovoga puta u ulozi navijača, bili su kako nekadašnji tako i sadašnji učesnici Beokart GP šampionata, koji su putem društvenih mreža pružali podršku, dok su pojedinci ispratili i gotovo čitav 24-satni Live stream rezultata iz kruga u krug !